Novinarka N1 u KBC na Bežaniji: Vidjeli smo stvari koje ne možete pustiti na TV (VIDEO)

Regija

Novinarka TV N1 Jelena Zorić i snimatelji Denijal Dabić i Marko Tikvaroski, proveli su dva dana u “crvenoj zoni” Covid bolnice Bežanijska kosa. U dokumentarnom filmu “Glad za vazduhom” zabilježili su kako izgleda odjeljenje intenzivne njege sa oboljelima od Covida-19, u momentu najjačeg udara korona talasa u Srbiji. Ipak, kako kaže Jelena Zorić, prisustvovali su i stvarima koje ne možete pustiti na televiziji.

Jelena je u “crvenu zonu” Covid bolnice ušla po treći put, a za razliku od KBC-a Zvezdara i Zemun, u Bežanijskoj kosi su, kako kaže, uslovi snimanja bili teži, jer su pod zaštitnom opremom radili po sparnom danu na temperaturi višoj od 30 stepeni.

“Na ovoj temperaturi to izgleda potpuno drugačije. Istog trenutka kad oblačite skafander, počnete strašno da se znojite. Ja nisam nešto sklona znojenju i bilo mi je fascinantno koliko vode mogu da izbacim”, priča novinarka N1.

Već prvog dana snimanja, kako ističe, vidjeli su stvari koje ne možete pustiti na televiziji – intubaciju pacijenata koja je, kako kaže, najteži momenat, kada ljekari pred očima počinju da gube pacijenta, jer saturacija kiseonika kreće naglo da mu pada.

“Samo se sjure kod jednog kreveta, i u tom momentu su maksimalno koncentrisani. Potpuno zaborave da im je vrućina. Nekada ta borba borba traje nekoliko sekundi, nekada satima. Kada dođe do stabilizacije pacijenta, tada se i oni malo smire, malo ćute, nisu raspoloženi baš za razgovor”, navodi novinarka N1.

Naslov filma dio je izjave jedne anesteziološkinje koja je na pitanje šta joj najteže pada rekla kada posmatra pacijentov glad za vazduhom.

“Naježite se tokom snimanja, i osjetite taj momenat kad je nešto zbilja jako iskreno”, kaže Jelena i dodaje da ju je ganula i izjava direktorke bolnice o očima punim nade, jer se vidi koliko joj je teško kada govori o tome.

U bolnici, kako kaže, klima ne radi, i to ne zato što ne postoji, naprotiv KBC Bežanijska kosa je, prema njenim riječima, “super moderna bolnica”, ali bi uključivanje klime dovelo u opasnost osoblje koje nema direktan kontakt sa pacijentima i stoga ne nosi skafandere.

Ipak, susrela se i sa ljekarima koji su oboljeli od Covida. Najteže im pada to što su, kako kaže, naučili koliko ne znaju o koronavirusu i to ih najviše plaši.


“Zato mislim da strepe kada se razbole, kad shvate da imaju simptome. Ali dok ne osjete da imaju simptome, zaista daju sto posto sebe. Ne žele sebi da dozvole luksuz da razmišljaju o tome da će se razboljeti. To su maltene ratni uslovi”, ističe Jelena.

Upitana da li ju je bilo strah, kaže da je niko nije tjerao da se bavi novinarstvom, i da je išla da snimi pacijente koji se bore za život, da snimi pacijente koji rizikuju svoj život da bi spasili druge, i da bi bilo “sramotno da baš mi novinari kažemo da se plašimo”.

Pritom je odala priznanje kolegama snimateljima, jer im je, kako ističe, bilo teže nego njoj budući da su pod punom zaštitnom opremom morali da sa dva para rukavica rukuju kamerom i vjerno prenesu i sliku i ton. “Kakvu god ja ideju da imam, ne može da se realizuje bez njih, a bez mene može”, poručuje Jelena Zorić.

Dokumentarni film “Glad za vazduhom” možete pogledati u video prilogu na početku teksta.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *